Nemoj mi, sine, više slati pakete

skupa je postarina…

 

U selu gde sam odrasla moja baka mi je pravila džem. Od šljive, od kajsije, od šumskih jagoda, od šipka, od svega od čega je džem mogao da se napravi. Zamiriše mi kuća
u Francuskoj kad se tog njenog džema setim. Zamiriše i trešnja i
jorgovani…Čuje se muzika, pevaju slavuji.
Baku i selo sanjam često.
Imaju oni lepih godina…i baka i selo…

Prošle godine sam i ja pravila džem po prvi put. Nije to nikakva nauka
napraviti, nekako „recept“ dođe sam od slika pored starog šporeta.
Ali kako ja da znam da je moj džem od šljive „uspeo“ ako baka to ne
proba, i ako mi ne kaže.
Ne mogu da dočekam sledeći put za dolazak da bih joj odnela džem i
odlučim da joj pošaljem paket.
Spremim malu teglicu džema, slike
praunučadi, i dve čokolade…

Radujem se unapred i čekam odgovor.

Moja baka živi na najlepšem brdu na svetu. Poštar tu retko i
dolazi, a ja se radujem i zbog njega. Neće mu tu „turu“ ukinuti ako ja
budem slala paketice, i poneku čestitku za Novu Godinu i Božić…

Proslo je od tada više od godinu dana, mozda manje, ne znam…

Baka je džem pojela, polizala tu moju, sad njenu teglicu (to su mi u
poverenju rekli) i tako praznu je čuva u frizideru.

Evo u Srbiji sam. I od svega zaboravim bas džem da joj ponesem u nekoj
većoj tegli. I kazem joj : Poslaću ti, bako, veću teglu džema kad se
vratim u Francusku. A one me uhvati za ruku i reče : Nemoj mi, sine,
više slati pakete !!!

Dobar je bio moj džem. Ono sto nije bilo slatko, a ni danas nije, je
da je Poštar trazio od bake 300 dinara iako je poštarina bila
već plaćena.

Jer moja baka ima, kao dosta baki naših, malu penziju i presrećna je
zbog toga. Čak kaze, da je to baš lepo od države, da ima od čega da
preživi.
Ona je tih 300 dinara njemu dala, iako zna da čita.

Ne znam ko je taj čovek, ni da li je ipak poštarina trebalo da se
doplati, i unapred izvinite, ako je tako.

Ali, ako nije, ja bih tog čoveka zamolila da odnese mojoj baki
novine koje objave moju pricu i da je poljubi u ruku u moje ime. To
ne mogu paketom.

Selo se zove Čučuge, a moja baka  Danica Ašković.

( objavljeno u Večernjim novostima, 23.maja 2017. )