KAJGANA

Umrla sam kao i obicno u decembru.
To je moje vreme.
Hladno…ne izlazi mi se napolje.
Vreme za umiranje.
Sve je išlo po planu.
Jedino sneg nije pao.

Umrla sam u decembru.
Sezona skijanja jos nije pocela.
Vreme dosade i umora.
Pre odmora, kad čekam kao dete da Bozic dodje.
Brže ce i da prodje.
Porodica, deca, muzika, ukrasi, topli momenti.

Umrla sam od cega?
Od tuge.
Od srca.
Svi smo srcani bolesnici sa tatine strane.
Da li je bolelo?
Jeste. I prestalo.
Kao kad se tresnjin list spusti na zemlju.
Nema povratka…
Decembar je dobar mesec za umiranje, kazem vam.
U januaru je tesko naci slobodno mesto.

Pa sta se desilo?
Srce je pocelo da krvari…
Eto, to se desilo.

Izgledalo je  kao da je sve u redu.
Secam se da sam postala ne-po-kre-tna.
I samo toga.

Divan dan za sahranu najavljuju.
Pratim prognozu.

Danas sam ponovo umrla.
Sneg nije pao.

Marija Aškovic