Žene vole oficire

 

Nije se meni desilo, a moglo je. Prica je za pozorište.

 

 

I čin

Jos malo pa školski raspust. Drugarica i ja sedimo na terasi i pijemo kafu.
——————-

Zaljubila se moja drugarica. Onako, kako se kaže, do ušiju. Ma oko glave. Sva je uznemirena i samo se vrti dok mi prica. Na kraju sam i njenu kafu popila…

Klasicna kombinacija, ona maloletna jos te godine, a on mator momak, skoro trideseta.
(Pa ti racunaj razliku…)
U svakom slucaju, ona ne racuna, a ne bih ni ja da sam bila na njenom mestu. Mozak se tad koristi za izbor cipela i haljine i eventualno neki detalj koji ce se složiti uz torbu.

Mladost, lepota poroka. Zivot !!!
Zivot, kad si mlad i lud.

Upoznali su se ne znam gde, taj deo sam preskocila, ne mogu sve da memorišem. I ozbiljna veza. Skoro pa se vec dva meseca zabavljaju, narocito on. Oficir !!! Upoznace je sa roditeljima.
Zamalo da pocnemo zajedno da spremamo ukrase za šatru.
Kupio joj lancic za oko vrata. Vidim, tj. zamišljam kako je divan. On, lancic je detalj.

Tu se prvi deo završava. Obecava mi da ce ga dovesti da se upoznamo.

 

II čin

U medjuvremenu, vreme prolazi, zar ne? U pozorištu se to lakše docara.

On radi, a nas dve, svaka u svoju školu.

Lepo vreme. Bazen se uskoro otvara. Mladost, lepota poroka. Zezanje!!!

Vidim je u prolazu. Cuju se svaki dan. Ona ga zove kad je na poslu, on nju kad dodje sa posla.
Ne zive u istom gradu. To nam daje vremena da biramo venčanicu.
Ona cveta od srece, ja malo i ljubomorna. Nece me oficiri.
(Tad su i popularni filmovi bili sa oficirima. Gde god da kreneš, vidis neku uniformu…)

Datum za susret je dogovoren.

 

III čin

Toplo letnje vece. Dolaze zajedno, ruka u ruci.

Posmatram ih. Koncentrišem se na njega radi analiziranja i prepričavanja svakog detalja da bih mogla da odgovorim na pitanje koje ce mi drugarica postaviti čim budemo same – “Kako ti se čini? ”.

Ok. Simpatičan mladic. Oficir !!!

Sve je da lepše ne moze biti. Gledaju se kao golubovi, oči im sijaju, lepo ih videti. Pricaju o veridbi. Cim ona završi školu počinju pripreme. On spominje njegove roditelje, koji su primer ljubvai koja traje.

Njih dvoje se ne vidjaju se često, ali im takva situacija ne smeta. Zar postoje prepreke za pravu ljubav?

Mladost, ludost !!! Visoke temperature…

 

IV čin

Srecem je u gradu. Nikada nije bila lepša. Uzbudjeno mi prepričava minule dogadjaje.

Sve je i dalje divno. Veza je jos « ozbiljnija ».

Upoznala je njegove roditelje. Tih dvoje ljudi koji se obozavaju i koji su u braku više od dve decenije nisu prestali da se svadjaju, ni kad je došla kod njih, ni kada je odlazila…
Kada ga zove na posao, svi se nasmeju kada čuju koga zove. Normalno, rekao im je da treba da se veri.

Nevezano za njega, neko je uznemirava telefonom. Zove i prekida vezu. Tad je bilo “u modi” zezati ljude i zvati ih u nedogledno vreme.
I to tako traje više od mesec dana. Ako mi priča o tome, znaci da je baš nervira.
Ljubav pobedjuje, vracamo priču na njih dvoje. Dogovaramo se da zajedno negde odemo na pice. Uskoro. Važi. Odlično.

 

V čin

Konacno je dosao i  letnji raspust 🙂

Cekam drugaricu sa deckom. Dolazi sama. Sa suzama.

E, sad bi mi stvarno trebalo pozorište.
Kako to jednostavno objasniti?

-Otkrila je ko je zove telefonom.

-Bila je prvi put kod njega u stanu.

-Nisu bili sami, tu je bila i njegova žena. Sa mojom drugaricom je pila kafu i čekala oficira sa posla.

Ta žena je zvala i zvala dok nije skupila snage da popriča sa mojom drugaricom. Tako je otkrila da joj je muž neoženjen, da je čak i ime promenio ( na poslu je dao instrukcije da mu daju vezu za „novo“ ime…)  i na sve to zloupotrebio svoje senilne roditelje…

Priča se zavrsava sa oklagijom, (sreca pa ne zivimo u Americi…)  a nas dve, moja drugarica i ja odlazimo na bazen.

Naravoučenije

Nema ga. Kreteni postoje, to je činjenica !!!