Deset svecica na torti

Tata je umro pre sedam godina. Secam se tog jutra, telefona koji zvoni u neuobicajeno vreme. Put do kuce je prosao kao u magli. Vidim sebe bosu kako trcim po aerodromu, sa cizmama u ruci da bih uspela da odletim na sahranu.

Odleteti na sahranu, kako to cudno zvuci.

Danas se secam tog jutra…

Dodju tako dani bez noci, bez snova, napravljeni od zamisljenih razgovora, dijaloga sa samom sobom, tuge, svadje i na kraju mirenja sa zivotom koji nosi smrt. Smrt koja znaci da vise necemo imati zajednicikih uspomena. Smrt koja nam govori da kolaz treba napraviti od postojecih situacija, secanja, reci… i cuvati ga od prasine.

Danas, iako znam da je nemoguce, zelim da stvaram nove uspomene sa tobom. Mozda zato sto je tvom unuku, tata moj, danas deset godina. Deset godina, a vec sedam bez tebe.

I zamisljam, dok mu pravim cokoladnu tortu, neke obicne stvari.  Tebe i njega zajedno. Moj veliki decak duva za secanje deset svecica na torti.

Ako se to sto sam napravila moze nazvati tortom. I svi se smejemo.

Danas nam je divan dan !!!

 

2 thoughts on “Deset svecica na torti

Затворено за коментаре.