Grejalica

neige

 

Ko je stopirao usred zime, zna kako se brzo hlade nozni prsti.

Ne znam koliko dugo sam cekala, kad staje auto pogrebne opreme. Da nije hladno bilo bi smesno.

Simpatican covek, koji se sazalio, sa razlogom, na mene mladu studentkinju.

Pricamo dok me on vozi do kuce u kojoj sam stanovala.

Tada sam zivela u potkrovlju kod jednog bracnog para u penziji. Mala soba sa terasom

koja mi zimi nije mnogo sluzila i naravno bez grejanja (sto me  nije

sprecavalo da ucim 🙂 ) .

A i naucno je dokazano da se bolje spava u hladnom, sto i dan danas radim.

Pricamo o tome sta studiram, kako ide, o vremenu, o zimi koja je stigla pre vremena i ja

se zalim da je hladno u sobi u kojoj stanujem.

On radi vec godinama u pogrebnoj opremi, nema zime za posao.

Dovozi me ispred kuce i odlazi.

Sledeceg jutra, zove mene gazdarica. Trazi me neki covek.

Ko me trazi? Ne poznajem nikoga u gradu.

Ispred kuce pogrebna oprema. Covek dobri mi doneo malu grejalicu. Nece na kafu, zuri.

Nikad ga vise nisam videla.

Obecala sam sebi da cu jednom dana obici sve radnje pogrebne opreme u mom

studentskom gradu i da cu pronaci tog coveka.

Da popijemo kafu zajedno i da mu kazem da ljudi kao on cine ovaj nas svet lepsim i

toplijim.