Greje i sunce tudjeg neba

Uostalom, kako nebo i Sunce mogu biti tuđi?
Nebo i Sunce su moji, tvoji, naši… Na bilo kojoj tački ove naše ravne Zemlje.
Kažem Zemlje, a mislim na Planetu. Ne znam kako pravilno da se izrazim. Mondijalizacija, bratstvo i jedinstvo?
Ali, vidim da sam počela sa utopijama. Svi znamo kako se takve priče završavaju.

Elem, kako to može Sunce tuđeg neba da greje… Prva sam ja verovala da je to nemoguće. Tako sam ponavljala i recitovala sebi.
Danas znam da je nemoguće napraviti drveni šporet i staklene gaće. Za ostalo se svi nekako snalazimo.
Ali, kako se grejemo?
Vraćamo se na početak iako ovoj temi nema kraja…

Pre Sunca tuđeg neba grejalo me je naše Sunce.
Negovalo, povijalo, hranilo i odgajilo. I na kraju mog početka od sebe udaljilo.
Postalo je hladno. Što kazu ljudi – Uvukla se zima u kosti. A mlade kosti.
I odem.
Da se grejem tuđim Suncem. Jer šta može biti moje? I gde?
I onda se u putu setim one naše – Bolje znati nego imati.
Od tada živim od poslovica.
I krenem ispočetka. Od kašike, viljuške, noža. U drugoj, pa u trećoj zemlji. Treća sreća. Zemlja-planeta je mala, a mi još manji.
I učim, do današnjeg dana i dok budem imala dana.
Učim da živim svoj život, drugi nemam, bar ne zvanično.
Učim da hleb može biti gorak bilo gde, ali i da ima kolača.
Da ni hleb bez soli ne valja. I naučim da pravim svoj hleb.
Kao što su me učili.
Učim od ptica, od ljudi koje srećem. Učim iz svojih i iz tuđih grešaka.
Učim i vidim da na celom svetu ima dobrih duša, i braće, i sestara, i muževa i dece.
Potrvrđujem da glupost ne zna za granice. Utvrđujem gradivo.
Ponovo otkrivam olovku, papir, knjige, i ljubav prema učenju iz školice života.
Živim, volim, postojim i pišem.
Učim i od mene uče. Radujem se svakom danu. Budim se radosna i zahvalna. I verujem. Verujem u svoje Sunce.
Jer moji su koreni duboki, od svog drveta mogu sebi hlad da napravim. Vatru naložim. I po prvi put nađem lepu tačku za posmatranje neba. Kao sa grane drveta.

I učim sebe i svoju decu kako su i mene učili dok je tu Sunce grejalo:

– lepom ponašanju,
– radu,
– poštovanju,
– lepom govoru,
– blagom osmehu,
– vedrom pogledu,
– pomoći najbližem,
– ljubavi,
– dobroti,
– čitanju,
– stvaranju,
– maštanju,
– pretvaranju ružnog u lepo
– snazi i hrabrosti,
– posvećenosti,
– popravljanju,
– analizi,
– opraštanju,
– zdravom tugovanju,
– životu

I besmrtnosti duše.
Duše slovenske.

Jer ja svoje Sunce sa sobom nosim.
Takvu ja Srbiju volim. I takvoj se radujem. Od takve nisam otišla, ona je u mojoj glavi, srcu i duši.
Učim, radim i živim tako, da mogu umreti na svom polju, gde su groblja mojih pradedova. Da nas trava zajedno pokrije.